Odbor za spoljne poslove razmatra preporuke sledećoj administraciji za politiku prema Zapadnom Balkanu

VAŠINGTON — 

Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, čiji je predsedavajući kongresmen Eliot Engel, razmatra u utorak preporuke političkih pristupa koje bi administracija izabranog predsednika Džozefa Bajdena mogla primeniti prema Zapadnom Balkanu.

Pretresu bi, osim kongresmena Engela, trebalo da prisustvuje Medlin Olbrajt – američka diplomatkinja, koja je tokom devedesetih godina prošlog veka obavljala funkcije ambasadora SAD-a pri Ujedinjenim nacijama i američke državne sekretarke.

Olbrajt je bila aktivna tokom sukoba na području Balkana devedesetih godina prošlog veka – i angažovana u diplomatskim naporima za okončanje rata u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

U svojstvu stručnjaka raspravi pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma prisustvovaće Danijel Server, profesor Škole naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i poznavalac balkanskih prilika.

Najavljeno je i učešće Januša Bugajskog, predstavnika nevladine Džejmstaun fondacije, takođe stručnjaka za balkanska pitanja.

Inače o odnosu Sjedinjenih Država prema Zapadnom Balkanu nedavno je u u intervjuu za Glas Amerike govorio Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik američke administracije za to područje, koji je ustvrdio da se američki pristup neće promeniti.

“Neću da predviđam budućnost, ali ću vam reći da se time bavimo iz dana u dan na više nivoa, uključujući i u septembru ovde u Vašingtonu, na najvišem nivou vlade Sjedinjenih Država. Posvećenost partnerstvu sa Srbijom i Kosovom i evropskoj perspektivi obe zemlje neće se promeniti. Mi ćemo sarađivati sa Beogradom i Prištinom u podršci normalizacije njihovih odnosa i njihovog evropskog puta“, rekao je Palmer za albanski servis Glasa Amerike.

Kako je istakao administracije se razlikuju – ali ne i osnove američkog pristupa Zapadnom Balkanu.

„Podrška evropskom putu, članstva u NATO za one države koje to žele, kao i podrška međusobnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana u suočavanju sa zajedničkim izazovima – poput Kovida – ne vidim da će se promeniti. Dakle, Sjedinjene Države će ostati angažovane na Zapadnom Balkanu. Ostaćemo pouzdan partner zemljama Zapadnog Balkana i bićemo posvećeni stabilnosti, prosperitetu i miru širom tog regiona”, rekao je Palmer za Glas Amerike.

Integracije i Zapadni Balkan

Šest zemalja sa područja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija) su države koje međunarodni faktori vide kao buduće članice Evropske unije – dok su tri zemlje, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, članice Severnoatlantske alijanse (NATO).

Na putu evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana najnaprednija je Crna Gora, koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja (ukupno 33), i zatvorila tri. Posle avgustovskih izbora, vladu čiju okosnicu je činila Demokratska partija socijalista crnogorskog predsednika Mila Đukanovića izrazito evro-atlantske orijentacije, posle bezmalo trideset godina zamenila je koalicija koju predvodi premijer Zdravko Krivokapić – pruživši uveravanja da neće menjati spoljnopolitičku orijentaciju zemlje.

Srbija, zemlja u procesu pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom kojim posreduje Evropska unija, trenutno se nalazi u svojevrsnom pregovaračkom vakuumu. U 2020. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, tako da je njen skor zaustavljen na 18 otvorenih i tri privremeno zatvorena poglavlja, od ukupno 35.

Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta o odnosima sa Zapadnim Balkanom, nedavno je objavila da je uzrok zastoja u otvaranju poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije u, kako se izrazila, pogoršanju stanja u demokratiji.

“Dobre vesti. Evropski savet i Evropska komisija sa Srbijom neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja. U 2020. stanje demokratije u Srbiji se pogoršava. Napadi na medije, nasilje protiv mirnih demonstranata i izbori koje su obeležili ozbiljni problemi. To nije put do integracija u Evropsku uniju”, napisala je fon Kramon na Tviteru.

Takođe, Srbija se više puta našla na meti kritika zapadnih partnera i Evropske unije zbog neusaglašane spoljne politike sa blokom država čijem članstvu teži, kao i bliskoj ekonomskoj i vojno-tehničkoj saradnji sa Rusijom i Kinom.

EU, Severna Makedonija i Albanija

Uprkos više puta isticanoj spremnosti Evropske komisije o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom – to se još nije dogodilo. Dve zemlje praktično godinu dana čekaju na ispunjenje tog obećanja – iako su, prema procenama brojnih međunarodnih faktora, obezbeđeni svi uslovi za to.

Međutim, poslednju rampu, kada je reč o Severnoj Makedoniji, spustila je Bugarska koja u novembru nije odobrila početak pregovora te zemlje sa Evropskom unijom – zbog otvorenih istorijskih i jezičkih pitanja koje te dve susedne države imaju.

Kosovo i Bosna i Hercegovina, zemlje su Zapadnog Balkana, koje formalno još nisu započele pristupne pregovore za članstvo u Evropskoj uniji koja ih smatra potencijalnim kandidatima.

Kada je reč o Kosovu, dve strane su februara 2016. potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – koji je stupio na snagu aprila iste godine. U „Strategiji proširenja“, dokumentu koji je februara 2018. objavila Evropska komisija, Kosovo je pobrojano kao jedna od šest balkanskih zemalja koja ima perspektivu članstva u Uniji. Normalizacija odnosa sa Srbijom, kao i postizanje uzajamnog sveobuhvatnog sporazuma o tome, jedan je od ključnih uslova za napredak na putu evrointegracija obe zemlje. Građani Kosova još ne uživaju prednosti vizne liberalizacije koja drastično olakšava putovanje u zemlje članice EU.

Istovremeno, Bosnu i Hercegovinu međunarodna zajednica vidi kao jedan od najvećih izazova angažmana Evropske unije na području Zapadnog Balkana. Označena je kao nefunkcionalna država koju potresaju konstantne trzavice političkih lidera njena tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Kao mogućnost ostvarenja efikasnijeg upravanja unutar nje, deo međunarodne javnosti i stručnjaka, sugeriše promenu ustavnog uređenja zemlje zasnovanog na Dejtonskom sporazumu kojim je 1995. u BiH okončan višegodišnji rat.

Iako obuhvaćena Strategijom proširenja Evropske komisije iz 2018. – Bosna i Hercegovina još nema zvaničan status kandidata za članstvo u EU. Njene vlasti godinama ne uspevaju da dostave validne odgovore na 665 dodatnih pitanja na Upitnik Evropske komisije koji im je dostavljen decembra 2016. godine.

Spoljnopolitički angažman Trampove administracije

Administracija aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa gajila je nešto nekonvencionalniji pristup u odnosima sa državama, tradicionalnim partnerima, kao i članstvima u međunarodnim organizacijama i sporazumima.

Česte kritike upućivane su partnerima iz Severnoatlantske alijanse da ne podnose u dovoljnoj meri troškove zajedničke odbrane, dok su SAD istovremeno, između ostalog, istupile iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Klimatskog sporazuma, Sporazuma o otvorenom nebu, Nukleranog sporazuma sa Iranom, kao i Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa sa Rusijom.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu – aktuelna administracija isticala je podršku reformskim procesima koje sprovode na putu evroatlantskih integracija. Nešto veći angažman Sjedinjene Države imale su u procesu dijaloga Srbije i Kosova.

Tramp, koga će 20. januara 2021. na funkciji naslediti izabrani predsednik Džozef Bajden, se na Balkanu posredstvom svog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela zalagao za takozvani ekonomski pristup rešavanja višedecenijskog spora Srbije i Kosova.

Naime, procenivši da političko rešenje nije na vidiku – iskazao je nastojanje da bi dve strane trebalo ekonomski približiti što bi onda, u nekom trenutku, moglo doprineti i njihovom političkom usaglašavanju.

Značajniji angažman SAD-a dogodio se tokom prekida dijaloga Srbije i Kosova, posredstvom Evropske unije, kao i izbora i konstituisanja institucija EU. Početkom 2020. specijalni izaslanik predsednika Trampa, ambasador Grenel, obilazio je Prištinu i Beograd i organizovao potpisivanja pisama o namerama o saradnji u oblasti ekonomije.

Aktivnijim pristupom Amerike tom procesu pojačana su tumačenja da bi ishodu pregovora Srbije i Kosova, sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu, mogla biti pridodata i teritorijalna komponenta – odnosno da bi dve strane, mogle razmeniti delove teritorija koje im pripadaju, naseljene pretežno albanskim i srpskim življem.

Međutim, i sam pomen takvog scenarija, kategorički su odbacivali predstavnici američke administracije – pre svih izaslanik Bele kuće za dijalog Ričard Grenel – ističući da je administracija usredsređena na razvoj ekonomije i stvaranje radnih mesta za mlade Srbije i Kosova.

Na temelju dogovora o obnovi aviolinije i saradnje u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja – potpisan je septembarski sporazum o ekonomskoj saradnji Srbije i Kosova u rezidenciji američkog predsednika u Vašingtonu – koji sada čeka svoju primenu.

Istovremeno, Beograd i Priština posredstvom Evropske unije, dijalog vode od 2011. godine. Tada su počeli tehnički razgovori koji su 2013. nastavljeni na nivou premijera i rezultirali postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Iste godine počeo je politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, koji je bio u prekidu od novembra 2018. do jula 2020, kada je nastavljen u Briselu.

Izvor: Glas Amerike