Bezbednost dece u saobraćaju
PRIČAJMO O BEZBEDNOSTI U SAOBRAĆAJU DA NE BISMO PRIČALI O POSLEDICAMA
Bezbednost dece u saobraćaju
Svake godine oko 1,19 miliona ljudi izgubi život, a više desetina miliona biva lakše i teže povređeno u
saobraćaju na putevima širom sveta. U našoj zemlji, samo u proteklih pet godina, preko 2.600 ljudi je
izgubilo život, a preko 98.000 je zadobilo lakše ili teže telesne povrede u saobraćajnim nezgodama na
putevima.
Posebno ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju predstavljaju deca i mladi, s obzirom da su upravo u
ovom uzrastu povrede u saobraćanim nezgodama vodeći uzrok smrti.
Prema zvaničnoj statistici, u toku 2024. godine, na putevima u Srbiji, život je izgubilo ukupno 16
mališana,157 je teško povređeno, a 1.167 njih zadobilo je lake telesne povrede. Deca najčešće stradaju
kao pešaci ili putnici u vozilima.
Saobraćajne nezgode u kojima stradaju deca su jedan od najvećih izazova sa kojima se danas suočavaju
svi koji se bave saobraćajem. Kvalitetno i pravovremeno saobraćajno obrazovanje i vaspitanje je sasvim
sigurno jedan od najuticajnijih modela za smanjenje rizika od stradanja dece u saobraćaju.
Bezbednost dece u saobraćaju zahteva posebnu pažnju svih učesnika u saobraćaju, ali i društva u celini.
Decom u saobraćaju se smatraju lica od 0 do 14 godina starosti, a u saobraćaju učestvuju kao putnici,
pešaci i vozači bicikla…
Zbog svojih specifičnih psihofizičkih i razvojnih karakteristika, deca spadaju u rizičnu grupu učesnika u
saobraćaju. Odrasli i deca se razlikuju u telesnoj visini, a sva saobraćajna signalizacija je podređena
merama odraslog čoveka. Detetu svaka veća stvar zakloni pogled i njegova pažnja usmerena na
saobraćaj se gubi. S druge strane vozačima je, zbog njihovog rasta, teško da vide decu, posebno kada se
vozilo kreće unazad.
Mala deca i deca predškolskog uzrasta teško određuju smer kretanja vozila i ne mogu da prate brze
promene toka saobraćaja. Čulo vida se potpuno razvija tek posle desete godine života, tako da je vidno
polje dece pre ovog uzrasta uže nego kod odraslih, periferni vid je slabiji i deca mnogo kasnije primete
određene predmete koji se približavaju sa strane.
Mala deca teško mogu da odrede veličinu i brzinu vozila na osnovu zvuka motora koji čuju, kao i sa koje
strane dolazi zvuk. Koncept leve i desne strane kod deteta se razvija tek nakon sedme godine života!
Deca nemaju dovoljno iskustva ni znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, a na njihovo kretanje
često utiče emocionalno stanje i impulsivnost.
Povrede nastale u saobraćajnim nezgodama čine jedan od pet najčešćih uzročnika smrtnog stradanja
dece u svetu.
Decu kao najranjivije učesnike u saobraćaju treba od malih nogu edukovati, u cilju njihove bezbednoati
u saobraćaju.
Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju o bezbednosti saobraćaja za period do 2030. godine, a među
njima nalazi se i "Pažljivkova smotra", takmičenje dece predškolskog uzrasta i uzrasta učenika koji
pohađaju prvi i drugi razred osnovne škole. U organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja, 10. i 11.
juna u Kragujevcu je održano finalno takmičenje „Pažljivkove smotre“.Ove godine, kroz igre, takmičenja i
učenje, učešće je uzelo oko 50.000 dece iz 50 gradova i opština širom Srbije. U velikom finalu u
Kragujevcu nadmetalo se 30 ekipa koje su činili mališani predškolskog uzrasta, kao i učenici prvog i
drugog razreda osnovnih škola.Prolazeći kroz različite tipove igara prilagođenih njihovom uzrastu, deca
su pokazala zavidan nivo znanja o pravilima bezbednog ponašanja u saobraćaju. Podršku su im tokom
takmičenja pružali vaspitači, učitelji, roditelji i drugari navijači, ali i svima dobro poznati i omiljeni lik –
Pažljivko.
Kroz Pažljivkovu smotru, najmlađi uče kako da budu bezbedni, a odrasli podsećaju sebe koliko je važno
da im u tome budemo uzor. Jer bezbednost dece u saobraćaju nije igra, ali može da se uči kroz igru.
Roditelji imaju ključnu ulogu za vaspitanje dece i njihovo saobraćajno obrazovanje. Pored znanja koja
učitelji i vaspitači prenose deci, uloga roditelja je izuzetno važna jer svojim ličnim primerom utiču na
način ponašanja dece u saobraćaju.
Ponašanje u saobraćaju dete uči, posmatranjem, identifikacijom i imitacijom vršnjaka i odraslih.
Za decu pešake i bicikliste posebno je značajno da na vreme adekvatno usvoje pravila bezbednog
ponašanja u saobraćaju, dok je kod dece putnika u vozilu podjednako važno i bezbedno ponašanje i
razvijena svest o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju kod njihovih roditelja.
Na našim putevima deca najviše stradaju kao putnici u vozilima, a jedan od najčešćih razloga je
nekorišćenje odnosno nepravilno korišćenje autosedišta i druge sigurnosne opreme za prevoz dece u
vozilu.
O tome koliko roditelji u našoj zemlji malo pažnje poklanjaju bezbednosti svoje dece u vozilima svedoči
činjenica da i pored mnogobrojnih upozorenja, kod nas tek svako treće dete uzrasta do 12 godina koristi
sigurnosnu opremu i autosedišta.
Prošle godine u Srbiji je otkriveno skoro 5.500 prekršaja nepropisnog prevoženja dece.
Brojna istraživanja i, nažalost, crne statistike pokazali su da dete nije bezbedno u naručju odrasle osobe,
niti ukoliko je vezano pojasom za odrasle koji ne odgovara njegovoj visini ili težini. Usled nepravilne
upotrebe sigurnosni pojas u slučaju sudara detetu može naneti dodatne povrede.
Autosedišta treba da koristite od trenutka izlaska iz porodilišta, čak i na najkraćim putovanjima!
Kako bi vaše dete bilo što bezbednije, uvek ga prevozite u atestiranom i pravilno postavljenom
autosedištu, koje odgovara uzrastu (težini i visini) vašeg deteta i u kome je ono pravilno vezano!
Bez obzira na to koliko žurite, ako ste sa detetom, nikada ne činite saobraćajne prekršaje – ne prelazite
ulicu van pešačkog prelaza jer time rizikujete i svoj i njegov život!
„Ovaj tekst je deo projekta „PRIČAJMO O BEZBEDNOSTI U SAOBRAĆAJU DA NE BISMO PRIČALI O POSLEDICAMA“ koji je sufinansiran iz Budžeta Opštine Aranđelovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
