Jagla za B92.sport: "U košarci toga tek nema, još uvek smo u rupi – moramo da pričamo"

Ćerka proslavljenog srpskog trenera Svetislava Karija Pešića danas radi kao trener za mentalnu pripremu (mental performance coach), bavi se edukacijom trenera i razvojem sistema visokih performansi, a iskustvo je sticala u okruženjima kao što su Barselona i Bajern.

Nakon igračke karijere, posvetila se sportskoj psihologiji, mentalnoj pripremi sportista i radu sa trenerima, a trenerskoj struci u Beogradu održale je predavanje na temu „Nevidljivi protivnik: Dopaminska kriza u savremenim performansama“.

Njeno izlaganje došlo je nakon predavanja Željka Obradovića i Etorea Mesina, a prvi utisci sa Klinike „Dušan Duda Ivković“ bili su više nego pozitivni.

Možda vas zanima

„Sve je izgledalo veoma dobro, profesionalno i na visokom nivou. Znanje bez granica, kako da ne bude odličan seminar kada smo imali najboljeg trenera u Evropi i veoma se radujem i drugom danu seminara“, rekla je je Ivana Jagla za B92.sport.

Posebno joj je značilo što je dobila priliku da o ovoj temi govori upravo u košarkaškom okruženju.

„Nisam bila iznenađena, jer o pozivu nisam ni razmišljala, ali je bilo drago što su me uključili i u košarku, jer se u tom sportu o svemu tome malo priča, u odnosu na fudbal. Zbog toga sam bila srećna i ponosna što sam bila pozvana“.

UKTS

Jagla smatra da je psihologija sporta i dalje nedovoljno zastupljena, ne samo u Srbiji, već i u evropskom sportu uopšte.

„U toj priči u vezi sa psihologijom sporta, mi smo nigde. I nije to samo slučaj ovde. Ranije su uvek govorili da Evropljani ne govore o lošim i teškim osećanjima. Još uvek smo u rupi, u košarci toga tek nema“, ističe Ivana, supruga nemačkog košarkaša Jan-Hendrik Jagla.

„U Barseloni radimo malo drugačije, u La Masiji imamo dvojicu psihologa za muškarce, jedan koji putuje sa njima i jedan koji stalno radi sa njima, da kažem živi sa njima. Ali, još uvek to nije kao u Americi. To traje generacijama i prenosi se tako, jer mi kao generacija ljudi sa ovih prostora nismo naučeni i nije normalno da pričamo o negativnim emocijama. Nove generacije su drugačije, one mnogo govore o tome i više ne smemo da zatvaramo oči na to. Oni su i te kako svesni toga, kao što i mi moramo da budemo svesni da je to danas normalno, da je normalno da se razgovara o osećanjima“.

Govoreći o ulozi trenera i stručnih štabova, istakla je da bi prisustvo stručnjaka za mentalno zdravlje olakšalo svakodnevni rad trenerima.

„Oni mnogo pričaju o tome, ali još uvek ne razumeju. Ono što je najlepše u ovom poslu, i kada sam radila u Bajernu i sada u Barseloni, jeste da sam ja tu kao neko ko priča istinu i ko vidi drugačije. Mislim da bi to trenerima pomoglo, bilo bi im lakše da se koncentrišu na svoj rad, a ne da razmišljaju o tome zašto neko ovakav ili onakav. Zato je potrebno da imaju neku Ivanu ili nekog drugog psihologa, koji bi rešavao te probleme umesto njih.“

Otkrila je i kako je tekao njen profesionalni razvoj po završetku igračke karijere.

„Profesionalnu karijeru sam završila u Barseloni i posle toga sam htela da budem agent, ali sam zapravo htela da budem psiholog, ali toga tada nije bilo. Studirala sam i školovala se da budem menadžer, ali onaj agent koji će pomagati igračima. To me je uvek zanimalo. To sam uvek imala u sebi jer znam koliko je meni bilo potrebno da imam pored sebe nekog ko će te razumeti, podržati i neće izdati. Da budem ta podrška u svlačionici. Bilo mi je jasno da će to zanimanje jednog dana biti potrebno, jer sam uvek bila zainteresovana za evoluciju ljudske prirode. Kada je ovo čudo od telefona izašlo, znala sam da će nam svima biti potreban psiholog“, kaže Jagla.

Posebno mesto u njenom životu zauzima porodica, iz koje, kako kaže, crpi najveće životne lekcije.

„Najviše sam učila od porodice, jer smo u današnjem svetu zaboravili da učimo jedni od drugih. Mislimo da kroz AI možemo sve, ne želimo da razgovaramo. Zato je porodica izvor iz koga sam najviše naučila. Moja majka je bila košarkašica, brat je bio igrač, ali je gledao na neke stvari totalno drugačije. Tu je i tata, koji je ceo svet obišao. Raličite kulture su jako važne, one takođe utiču, i to je još jedna stvar koja širi vidike“.

Roditeljska podrška bila je prisutna i u Pioniru, jer su iz prvog reda pratili njeno izlaganje.

„Nadam se da su ponosni, mislim da su zadovoljni“.

Nedugo pošto je odgovorila na pitanje, otac Svetislav i majka Vera, prišli su da joj čestitaju.

„Super je bilo“, dobacio je sveži penzioner Pešić, dok je i njena majka potvrdila da je zadovoljna.

A na pitanje šta će njen otac, sada kada je u penziji, Ivana je kroz smeh kratko poručila:

„Iskreno da kažem, ne znam šta će sada. Ništa ne znam“.

Izvor: b92.net