Kako i zašto se dogodi da srce ”saplete” vrhunskog sportistu
Zato se logično odmah nametnulo pitanje – zašto, po definiciji, najzdraviji i najspemniji ljudi, sportisti, kolabiraju? I šta su uzroci? I koliko su danas ugroženi i profesionalci i rekreativci posle preležane korone i koliko je taj virus opasan za srce?
To su neka od pitanja na koja su odgovorali gosti današnje emisije Oko, a početak je logično pripao ”slučaju Eriksen” koji se desio u subotu.
„U tom momentu pada, njega je kamera zumirala par sekundi pre pada, on nije imao nikakvu grimasu na svom licu što bi ukazivalo šta će se desiti par sekundi posle toga. To je najveći problem. Kod ljudi koje sam ja pregledao i našao na EKG-u da imaju najverovatnije taj miokardist, a da u sličnim situacijama nisu imali nikakvih simptoma i problema”, kaže doktor Bojan Ćećez, specijalista sportske medicine, koji je posebno napomenuo ulogu koji u takvim sutacijama imao korišćnjenje defebrilatora.
”To mu je sigurno pomoglo i spaslo život. I ta oprema pored terena je vrlo važna, ali je veoma važna i edukacija o prvoj pomoći. To smo i mi radili u vipe navrata i kroz katedru za sport Medicinskog fakulteta, i u okviru OKS, i to ne samo lekare i medicinsko osoblje, već i druge koji se nalaze pored terena, trenere i ostale koji se nalaze u sastavu klubova”, kaže Prof. dr Dragan Radovanović, hirurg i doktor naših olimpijaca i dodao:
”Imali smo te tri smrti na terenima u periodu od 2007. do 2014. godine, i nakon toga je Fifa pokrenula veoma ozbiljnu akciju. Pre svega oformila bazu podatak svih sportista i njihovih kardiovaskularnih tegoba, da bi posle razvili standarde pregleda obaveznih, ali i standarde opreme i obuke svih onih koji se nalaze pored terena. I vidite da je to dalo rezultat i ovaj čovek je sada živ zahvaljujući tome”.
Dobro je ”odigrao” i kapiten Danske Simon Kjer, koji je svom saigraču sklonio jezik u bitom momentu i oslobodio disajne puteve.
”Najbitnija je stvar brzina reakcije i pružanja pomoći nekome kome se to desi. Desetak sekundi je ovde bilo potrebno. Postoje neke procedure koje ovde treba da se poštuju – gledaj, slušaj, pipaj. Prvo se pipa i proverava puls, onda se sluša disanje i gleda grudni koš da li se kreće. Ako sve to izostane, onda se odmah kreće sa tim BLS-om (basic life support), odnosno pomagađe u oživljavanju, a on se radi masažom srca i veštačkim disanjem, dok ne dođe stručna i hitna pomoć, taj ALS (advance life support), i ekipa koja ima defibrilator”, objašnjava doktor Ćećez.
Ovo nije prvi slučaj kolabiranja kod fubalera, a dodatnu opasnost po sprtiste sa dobom je donela pandemija koronavirusa. Jedan od prvih sportista u Srbiji kojem je otkriven miokarditis nakon preležanog kovida bio je vaterpolista Vuk Milojević.
Kako je on otkrio problem?
”Sasvim slulčajno. Na tom redovnom pregledu koji imamo u klubu na šest meseci, utvrđeno je da imam taj miokarditis. Na svu sreću smo to ustanovili u ranoj fazi, jer ja sam trenirao normalno, bez ikakvih problema i znanja da imam te tegobe”, kaže Vuk.
Nešto slično prošao je i Lazar Mirković, fudbalski sudija.
”Isto kao i Vuk. Svakih šest meseci imamo preglede pre tih tekstova fizičkih normi, za koji morate da budete u dobroj formi da bi ste to sve istrčali. Imali smo rutinski pregled, EKG. Bojanova kolegnica je primeila da nešto nije u redu. TO je bilo u vreme kada je preminuo košarkaš Zvezde Majkl Odžo, i Bojan mi je još jednom uradio pregled i rekao da ne može da me pusti da trčim, da imam velika preskakanja i da moram da uradim test opterećenja. Tu su primećena neka nenormalna preskakanja, pa me je on uputio kod kardiolaga gde sam dobio terapiju koju i sada pijem”, kazao je Marković u emisiji Oko.
Pogledajte kompletan razgovor Sanje Dragićević Babić u emisiji Oko i dodatno se informišite o ovoj temi koja je sve češće u žiži javnosti.
Izvor: rts.rs
