U Srbiji svaki treći radnik radi „na crno“

I danas mnogi žive od rada u sivoj zoni. Statistika je u toj oblasti gotovo poražavajuća, jer i dalje veliki broj radnika radi „na crno“, bez osnovnih radnih prava. Da bi se sa problemom izborila, Vlada je osmislila niz – kako kažu – novih, radikalnijih mera. Za ekonomiste je, ipak, otvoreno pitanje kakvi će biti rezultati.

U Srbiji svaki treći radnik radi „na crno“. Bez socijalnih beneficija, plaćenog bolovanja, godišnjeg odmora. Samo u 2017. godini, inspekcija je zbog utvrđenih nepravilnosti kaznila poslodavce sa više od 230 miliona dinara.

A država godinama među strateške ciljeve ubraja borbu protiv sive ekonomije i rada na „crnom tržištu“, zbog kog su – kako kažu – svi na gubitku. Zato resorni ministar u okviru nove kampanje „Reci ne radu na crno“ poručuje: uvodimo vanredne inspekcijske kontrole 365 dana, 24 sata dnevno.

„Mi se nalazimo negde na gubicima kada je u pitanju siva ekonomija i rad na crno negde malo manje od 30 odsto BDP-a, Neka procena je da je to oko osam miliona evra dnevno grubo za celu državu ako govorimo o sivoj ekonomiji. Od nelegalnog rada štetu ima, ne samo država, već i radnici koji gube socijalne beneficije, nemaju plaćeno bolovanje, godišnji odmor i ne mogu da podignu kredit“, kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ali, u borbu protiv ilegalnog rada do sada je išlo tek 260 inspektora na teritoriji cele zemlje. Iz Inspekcije rada – uvereni su – dovoljno da se pokuca na vrata svim poslodavcima.

„Možemo da odgovorima svim ovim obavezama, ne u onoj meri u potpunosti što je i nemoguće, jer mi da imamo čak i dva puta više inspektora opet bi se pojavila pojava da treba još!“, kaže Stevan Đurović, v.d. direktora Inspekcije rada.

„Dugogodišnji i ukorenjen problem, za koji su mnoge Vlade obećavale rešenje“ – tim rečima za N1 objašnjava aktuelnu situaciju na „crnom“ tržištu rada analitičarka Tanja Jakobi. Upitno je – dodaje – kakve će rezultate dati pomenute mere.

„Veliki broj ljudi nema druge mogućnosti da radi, nego da radi na crno da radi kod poslodavaca za bilo koju platu, pod bilo kojim uslovima. Ja se bojim da će se cela priča završiti na tome da se jedan mali deo radne snage koja radi ilegalno i jedan mali deo problema, na nekakav privremeni način reši, a da ozbiljnijeg pomaka neće biti“, kaže Jakobi.

A za to je potrebno – zaključuje Jakobi – daleko više od jedne medijske kampanje: popraviti celokupni privredni ambijent, stvoriti prostor za veće prosečne plate i ojačati prava svih radnika u zemlji.

Izvor: N1