Vučić posle sastanka s Hotijem: Otvorene dve nove teme, iznećemo pred poslanike o čemu razgovaramo

Vučić je novinarima posle nove runde dijaloga Beograda i Prištine rekao da je razgovarano o nestalim osobama, interno raseljenim i ekonomskim pitanjima, a da je usaglašeno da se otvore dve nove teme.

Preneo je da će razgovori o ZSO biti nastavljeni 17. septembra na nivou šefova pregovaračkih timova, a potom 28. septembra na visokom nivou.

Vučić je istakao da dolaze najteža pitanja, prema kojima postoje potpuno suprotstavljeni stavovi, zbog čega će razgovori biti komplikovani i teški.

„U svakom slučaju, nisam nezadovoljan današnjim sastankom“, podvukao je on.

Naglasio je da je tokom dana u dve sesije razgovarao sa Avdulahom Hotijem i Skenderom Hisenijem, dodajući da ti razgovori nisu nikad ni laki ni jednostavni za Beograd.

„Čim se bude formirala nova vlada i Skupština počne da radi u punom kapacitetu, idemo pred Skupštinu sa temom KiM. Imali smo pre 5-6 meseci to u parlamentu, ali želimo da svi koji učestvujemo u razgovorima iznesemo pred parlament o čemu se razgovara, šta je to što radimo, šta je dobro, a čemu se ne radujemo“, rekao je Vučić. 

Ekomonija suštinska tema 

Izjavio je da za Srbiju suštinska tema, o kojoj se danas u okviru dijaloga razgovaralo u Briselu, jeste ekonomija, odnosno da se ukinu sve barijere i omogući slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala.

Vučić je rekao da je izuzetno važno da više u budućnosti ni sa jedne strane ne bude uvođenja bilo kakvih taksi ili tarifa.

„To je za nas važno. Mnogi ljudi to potcenjuju, naročito oni koji pristojno žive i ne zanimaju ih takva pitanja, a to su pitanja od suštinskog značaja za našu zemlju“, rekao je Vučić i podsetio da je sporazumom u Vašingtonu dogovoreno i da se Priština pridruži inicijativi „mini Šengen“.

Ističe da će to stvoriti zajedničko tržište rada i robe i da će ona doprineti napretku celog regiona.

Vučić navodi da se u Briselu razgovaralo i o interno raseljenim i nestalim licima, kao i o mogućnosti uvida u sve arhive, kako bi se istražilo gde su posmrtni ostaci 1.000 Albanaca i oko 530 Srba, koji se vode kao nestali.

Ističe da je to pravda za njih, ali i za njihovu decu i članove porodice.

Vučić je ukazao da ne preskače ni jedne ni druge i da i jedan i drugi narod zaslužuje pravdu, jer se time, ističe, gradi poverenje za budućnost.

Smisao zajedničke izjave – dijalog se nastavlja pod okriljem EU 

Objasnio je da je smisao zajedničke izjave, koja je potpisana u Briselu, da će se nastaviti razgovori Beograda i Prištine pod okriljem EU, kao i da postignuti dogovori u Vašingtonu mogu dati doprinos dijalogu.

Upitan o zajedničkoj izjavi koju su potpisali on i premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti u Briselu, uoči današnje runde razgovora na najvišem nivou, Vučić je rekao da su tu izjavu, kako je on razumeo, potpisali svi zajedno, sa EU.

„Oni, valjda, da su sagledali rezultate onoga što smo imali u Vašingtonu, da će deo toga da koriste, da EU nastavlja da bude fasilitator dijaloga“, rekao je Vučić novinarima u Briselu.

On kaže da se sa EU razgovara o svim važnim političkim temama.

„Oni su sagledali rezultate našeg samita u Vašingtonu, gledaće da deo toga iskoriste i nastavićemo da razgovaramo u Briselu po okriljem EU, to je smisao saopštenja“, rekao je Vučić i dodao da se saopštenje može naći i na sajtu Predsedništva Srbije.

U zajedničkom saopštenju koje je objavljeno na sajtu predsedništva se navodi:

„Povodom nastavka dijaloga izmedu Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, predsednik Aleksandar Vučić i premijer Avdulah Hoti potvrdili su visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsedniku Evropske komisije Žozepu Borelu da najviši prioritet daju evropskim integracijama i nastavku dijaloga između Beograda i Prištine pod okriljem EU, koji je ključni element njihovog puta ka EU.

Takođe, posvećeni su tome da udvostruče svoja zalaganja kako bi se obezbedilo dalje usklađivanje sa EU u skladu sa obavezama koje je svaka strana preuzela.

Sa tim u vezi, nedavno postignuti dogovori u Vašingtonu, koji se zasnivaju na prethodnim obavezama iz dijaloga koje su dve strane preuzele, mogu da daju koristan doprinos postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa“.

„Svaka pomoć će podstaći našu evropsku agendu“ 

Predsednik je rekao da očekuje da se razgovara o ekonomskom planu za oporavak Zapadnog Balkana.

„Ne očekujemo onoliko novca koliko je pričano ranije. Ali, očekujemo podršku evropskih poreskih obveznika. Svaka pomoć će dodatno podstaći našu ekonomsku agendu“, rekao je Vučić.

Kazao je da se čeka da se u narednih mesec i po dana obznani visina pomoći.

„Da vidimo sa koliko novca i koliko projekata možemo da računamo“, dodao je on.

Želimo bolje odnose sa Hrvatskom, ali bez insistiranja 

Predsednik Srbije izjavio je da je i za Srbiju i za Hrvatsku važno da imaju bolje odnose, navodeći da je on spreman da položi cvet na bilo koje mesto gde su stradali Hrvati, jer je to normalno ponašanje, ali ističe da ne može da se raduje progonu Srba sa svojih ognjišta u Hrvatskoj.

Srbija je, kaže, uvek spremna da razgovara o budućnosti i smatra da je važno da dve zemlje imaju najbliže moguće odnose, ali na njima ne insistira.

„Mislimo da je važno i da bi bilo dobro i za nas i za Hrvate da imamo bolje odnose, ali ne mogu da se saglasim sa vama da treba da se radujem Oluji i progonu 250.000 Srba. Ali, da sam sperman da položim cvet na bilo koje mesto gde su bili Hrvati, nemam nikakav problem sa tim i to ću vrlo rado da učinim, zato što je to civilizacijsko dostignuće i to je normalno ponašanje“, rekao je Vučić.

Kaže da postoji mnogo tema o kojima treba da se razgovara, da bi se bolje međusobno razumeli.

„Ako ništa da pokažemo želju da saslušamo jedni druge. Mislim da je to uslov bez kojeg ne možemo da napredujemo. Ništa ne tražimo ni od koga samo poštovajne koje smo spremni i da pružimo“, zaključio je Vučić.

Izvor: rts.rs