Niska inflacija i stabilan kurs pogoduju makroekonomskim prilikama u Srbiji (AUDIO)

Posle decenijama duge borbe protiv inflacije, bolje da se i ne prisećamo devedesetih godina prošlog veka i svetskog rekorda. Niska inflacija je, kako ocenjuje guvernerka Jorgovanka Tabaković, postala „normalna“ u Srbiji.

Ilustracija

„Jeseni 2012. godine međugodišnja inflacija iznosila je 12,9%, a za manje od godinu dana smo je spustili na 2,2% i u narednih pet godina očuvali smo je na nivou od 2% u proseku“, kaže Tabakovićeva i dodaje da je od tog vremena inflacija u Srbiji na nivou inflacije evropskih zemalja, te da je u julu bila 2,4%.

Istovremeno, stabilizovan je i kurs dinara i centralna banka poslednjih meseci na deviznom tržištu najčešće interveniše otkupom deviza, a ne dinara, kakva je bila dugogodišnja praksa.

Stabilni kurs i cene ali i mere centralne banke, poput smanjenja referentne kamate i stopa obavezne rezerve, ojačali su kreditnu aktivnost i višestruko smanjili troškove zaduživanja privrede i stanovništva.

Obim kreditiranja samo u junu, povećan je za 7,6%, dok je udeo problematičnih kredita smanjen sa 22,4 na 7,8%. Na stabilnim monetarnim temeljima izvestan je boljitak i drugih makroekonomskih pokazatelja.

Guvernerka Tabaković naglašava da je BDP Srbije već 11 uzastopnih kvartala na uzlaznoj putanji i procenjuje da će rast BDP-a u ovoj godini dostići 4%.

„To je za 0,5 procentnih poena više u odnosu na našu projekciju iz maja, a zbog rasta građevinarstva i poljoprivrede koji je brži od projektovanog u proizvodnom smislu, odnosno zbog bržeg rasta investicija“, objašnjava Tabakovićeva.

U važne domete politike centralne banke u poslednjih šest godina, guvernerka ubraja i doprinos većoj profitabilnosti srpske privrede, delom zbog veće konkurentnosti, ali i smanjenju troškova po osnovu kamata i kursnih razlika.

„U 2017. godini troškovi privrede po osnovu kamata bili su manji za 37% ili za 54 milijarde dinara nego u 2014. godini, iako je korišćenje kredita povećano“, ističe Tabakovićeva i dodaje da je zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara privreda smanjila troškove za 60%, tj. za 148 milijardi dinara.

Guvernerka procenjuje da će neto priliv direktnih stranih investicija ove godine premašiti 2,6 milijardi evra, kao i da će učešće investicija u BDP- u biti iznad dugo priželjkivanih 22%.

Privredni rast u narednoj godini biće vođen domaćom tražnjom, tj. privatnim i državnim investicijama, kao i potrošnjom domaćinstava, napominje direktorka u NBS Ana Ivković.

Sve to bi trebalo, prema njenoj oceni, da stvori preduslove za održivi rast srpske ekonomije u srednjem roku od oko 4 odsto.

Niski inflatorni pritisci i isto takva očekivanja finansijskog sektora i privrede, čini izvesnim to da inflacija ni u srednjem roku neće probiti gornju granicu od tri odsto, smatra Ivkovićeva.

„Prema našoj centaralnoj projekciji međugodišnja inflacija će se i u naredne dve godine kretati u granicama cilja, a do kraja 2019. i ispod centralne vrednosti cilja“, kaže Ivkovićeva.

Iako je, a trebalo bi da jeste, inflacija ogledalo jedne ekonomije – odraz u njemu zavisiće, između ostalog i od sposobnosti države da efikasno upravlja sopstvenim novčanikom.

Na prihodnoj strani da obezbedi veće prihode od rasta sektora malih i srednjih preduzeća, a u rashodnoj da se ratosilja troška finansiranja velikih privrednih sistema, smatra profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

„Treba konačno završiti privatizaciju bivših društvenih preduzeća (petrohemijski kompleks, RTB „Bor“ itd.), a nije ostvaren napredak u procesu restrukturiranja javnih preduzeća, što su konkretne mere koje se planiraju godinama, ali izostaje značajniji napredak“, ističe Arsić.

Mnoge decenijama odlagane ekonomske poteze država je povukla. Stvaranje efikasne administracije i institucija sistema i trajno povoljnog poslovnog ambijenta nije, međutim brzopotezna partija šaha. Partija u kojoj, da bi se dobila, ponekad treba žrtvovati i jaču figuru.